Jutro s bloga

Jutro je najproblematičnije i najkontraverznije doba dana. Svako ustajanje iz kreveta je teško. Ustajem ujutru u 6, ustajem ujutru u 7 ili u 8, 9, 10. Jutro traje do podne. Jutro u kući, jutro u školi, jutro na poslu. Jutro u obdaništu, jutro u bolnici. Jutro u gradu, jutro na selu. Jutro u zagrljaju momka. Jutro u zagrljaju devojke. Vraćanje sa žurke u ranim jutarnjim satima. Jutro na egzitu i prašina na Mejn Stejdžu. Jutro u praznom autobusu. Jutro u punom autobusu. Jutro u čamcu. Jutro u crkvi. Jutro na liturgiji. Kristalno jasno jutro u životu jednog ateiste. Grad. 300 000 stanovnika. 300 000 različitih jutara. Jutarnja kafa.  Pre ili posle doručka? – pitanje je sad. Jutarnja joga Jutarnje umivanje. Jutarnje tuširanje. Jutarnji seks. Jutarnja knjiga. Jutarnje briga. Jutarnje novine. Jutarnje mleko.  Jutarnji fb status, jutarnja šetnja psa.

” Uopšte primećujem: ako je čoveku ujutru odvratno, a uveče je pun ideja, i mašte, i snage – taj čovek je veoma loš. Ujutru loše, uveče dobro – prava osobina lošeg čoveka. A ako je suprotno – ako je čovek ujutro snažan i pun nade, a uveče ga obara iznemoglost – onda je to baš čovek-đubre – egoist i mediokritet. Za mene je taj čovek gad. Ne znam šta je za vas, ali za mene je gad.”

” Rarzumljivo, nađu se i takvi kojima je podjednako prijatno i ujutru i uveče, vole i ustajanje i leganje – to su prave hulje – o njima mi se gadi da govorim.” (Viktor Jerofejev: “Moskva Petuški” – poglavlje – “Srp i čekić”)

 

 

Advertisements
Standard

Dobrica Ćosić (1921-2014) – KAO VODA U OBRENOVCU

On je zakuvavao, pa se povlačio. Ziveo je 93 godine. Kao voda u Obrenovcu. Malo ode na Goli otok, pa se povuče, nista o tome ne piše i pravi se lud. Kao voda u Obrenovcu. A onda putuje na Galebu, pa se povuče i živi kao disident na Dedinju. Piše neke romane. A onda napiše neki memorandum, zakuva spaljena sela, razorene gradove, raseljena lica, postane predsednik, pa se povuče. Kao voda u Obrenovcu. A onda odjednom postane OTPORAŠ, pa načuje da to finansira truli zapad. Pa se povuče. Kao voda u Obrenovcu. Ljudi umiru od gladi, studenti beže i zemlje, vode se ratovi. On dođe, pa se povuče. Kao voda u Obrenovcu. A onda da fašističku izjavu o albancima. Pa se povuče. Kao voda u Obrenovcu. Knjževnost utiče itekako na život – uništena mladost, spaljene kuće, razoreni domovi, propali životi, uništena sreća. Nije dobio nobela. Povukao se, kao voda u Obrenovcu

 

//www.youtube.com/watch?v=w-oJE7WJctI[/embed]

 

 

Standard

Važan link

 

U lice cenzuri


U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

Link

Detinjstvo i zrelo doba

 

Prevalio sam polovinu. Imam 36 godina i ulazim u drugu polovinu zivota. Na pola moga životnoga puta u crnoj šumi noga mi se stvori – kako bi rekao Dante započinjući svoju Božanstvenu komediju, ili Podne moga života se pribižava kao što Dositej Obradović piše na početku svoje autobioografske proze Život i priključenija. Do pre koju godinu, mislio sam da ću kao stariji biti iskusniji, opušteniji i da ću lepše živeti.

Kada si malo dete svi te maze i paze dok si u svetu odraslih u društvu mame, tate, babe, dede, strine, ujne, ujaka, strica, tetke, teče, kume, tatinog najboljeg druga, maminih prijateljica i kada si jedino dete i svi ti popuštaju, ugađaju, povlađulju. Nevolje počinju npr. u obdaništu, u školi, na ulici i kada dođeš u kontakt sa drugom decom koja su sebična i surova. Tu više nisi ušuškan i bezbedan. Skoro sam čitao knjigu pripovedaka Miljenka Jergovića Mama Leone. U njemu pisac opisuje svoje rano detinjstvo, odrastanje deteta razvedenih roditelja na  i seljakanje na relaciji Sarajevo – Drvenik. Zanimvljivo je da Jergović, kao glavni lik i narator u prvom licu opisuje svoje odrastanje i život lišen kontakata sa drugom decom. Samo u jednoj priči, pisac pominje drugo dete, komšijsku bebu u Drveniku i samu činjenicu da postoji neko drugo dete doživljava veoma bolno. Jergovićev svet detnjstva je lišen kontakata sa drugom decom, ušuškan u svetu plišanih igračaka, mačaka, babe, dede, mame, tate…

Sasvim drugu situaciju imamo u romanu Ferenca Molnara Dečaci pavlove ulice.    U njemu je opisana sva surovost dece, ulične družine, rivalstvo, vernost, dokazivanje, a glavni junak Nemeček na kraju umire zbog upale pluća usled pada u hladnu vodu dokazujući svoju odanost i hrabrost. Svet detinjstva kod Ferenca Molnara nije nimalo ušuškan i bezbedan kao u prozi Miljenka Jergovića, jer su u njemu opisani odnosi među decom i u njemu glavni lik nije zaštićen u svetu odraslih.

Sa druge strane sećam se Andrićeve knjige pripovedaka Deca i priče Knjiga u kojoj se dečaku kida knjiga pozajmljena iz biblioteke i  mesecima proživljava traumu, lepi je, zamišlja susret sa bibliotekarom, da bi knjiga na kraju, pri vraćanju automatski stavljena na gomilu medju druge knjige i niko sem dečaka nije ni primetio da je knjiga cepana. Detinstvo je puno skrivenih strahova, ožiljaka, trauma koje iz perspektive odraslog čoveka izgledaju naivno.

Zrelo doba bi trebalo da donosi stabilnost, iskusto, sigurnost… Ipak, to je i velika opomena da čovek vise ne bi trebao da brlja. Mladost ima jednu veliku prednost. Greške se lakše prastaju i pedagoški pravdaju procesom sazrevanja.

 

 

 

 

 

 

Standard

Josip Brodski: O Tiraniji

Veliki ruski pesnik i esejista  Josip Brodski pisao je o tiraniji. Preporučujem vam da nadjete tekst u njegovoj knjizi eseja. Podeliću sa vama neke zanimljive delove:

” Bolest i smrt su možda jedine stvari koje tiranin deli sa svojim podanicima. I samo zato je narod na dobitku ako zemljom vlada starac.”

 

” Vreme odvojeno za razmišljanje o duši, tiranin koristi na proračune kako da sačuva status quo. To je samo zato što čovek u njegovom položaju ne vidi razliku između sadašnjosti, istorije i večnosti – državna propaganda ih je slila u jedno jer to odgovara i tiraninu i pučanstvu. On se drži vlasti  kao što se stariji ljudi drže penzije ili svoje ušteđevine. Povremene prividne čistke u vrhovima vlasti narod prima kao pokušaj da se očuva ona stabilnost, na koju je računao kad je dozvolio da se tiranija učvrsti”.

 

 ” U naše vreme svako novo društveno-političko uređenje, bilo da je ono demokratsko ili autoritarno, udaljava se sve više od duha individualizma prema pritisku čopora masa. Ideja egzistencijalne čovekove izuzetnosti zamenjuje se idejom anonimnosti. Ličnost propada ne toliko od mača koliko od penisa, i ma koliko bila mala vaša zemlja ona zahteva centalno planiranje.  Takve okolnosti lako stvaraju razne oblike autokratije, i tirani u takvom kontekstu mogu biti shvaćeni kao kompjuteri sa zastarelim programima.

Ali da su oni samo kompjuteri sa zastarelim programima, ne bi to bilo ni tako loši. Nesreća je u tome što su tirani sposobni da nabave nove kompjutere, poslednju reč tehnike, i nastoje da se njima koriste. Primeri korišćenja zastarelih metoda savremenom tehnologijom su: Hitler koji je ovladao glasnogovornikom, i Staljin koji se koristio telefonskim prisluškivanjem da bi uklonio protivnike u politbirou”.

 

OVO JE JAKO VAŽNO ZA RAZUMEVANJE DANAŠNJE RUSIJE I PUTINA: ” Prosečan vek svake dobre tiranije je deset do petnaest godina, najviše dvadeset. Posle te granice neizbežno je srljanje u  nešto sasvim monstruozno. Tada imamo posla sa veličinom koja se dokazuje izazivanjem ratova, zavođenjem terora unutar zemlje ili i jednog i drugog zajedno”.

Image

 

” Procvat političkih partija početkom veka bio je prvi znak prenaseljenosti, i upravo se  zato obe i u naše vreme dobro drže. Dok su im se individualisti podsmevali, one su sticale snagu obezličavanjem i individualistima više nije bilo do smeha”

 

ALEKSANDAR VUČIĆ I POPLAVE: ” Eto čime se bavi tiranija: Organizuje veš život za vas. Ona to čini sa najvećom mogućom pažnjom, svakako mnogo većom nego demokratija. Uz to, ona to čini za vaše dobro, jer svako ispoljavanje individualizma u gomili može biti opasno: pre svega za onoga ko to čini, ali i za one iz najbliže okoline Image

 

Standard

Diktator

Eto, zivimo ponovo u diktaturi. Danasnji diktator je mladji, vitalniji, ima podrsku sa strane. Sadasnje vreme, u mnogo cemu podseca na neku 1992/93, kada su radikali vladali sa Slobom. Samo tada smo imali nepravedne i nicim izazvane sankcije, a danas imamo poplave. Diktatorima ovakvog tipa najvise odgovara permanentno vandredno stanje i familijarna medjusobna optuzivanja. Znate ono kada je u porodici neko bolerstan, npr otac, pa se svi okupljaju, dezuraju u bolnici, medjusobno se svadjaju i mire. Nas diktator vlada skoro dve godine i stalno najavljuje reforme, zakone i uvek iskrsne neka poplava, izbori.. Pogledajte medije, novine, direktne sednice vlade… Bojim se da ovako nesto jos nismo imali. Ipak, pouzdam se u ono sto je Oskar Davico u svojoj Srbiji napisao Oj Srbijo buno medju narodima

Jedna moja nova pesma:

 

DIKTATOR

Sve je to propisano,
ispitano,
diktatura je zanat
koji se uči.

Diktator ne mora da voli ljude
kojima vlada,
ali mora da ih razume.

Njihove mane i vrline
njihovu volju,
njihove želje.

On zna šta piju, šta jedu.
Koliko dece imaju
i platu koliku dobijaju.

Diktator uvek sagledava
državu u celini.
Diktator ima uvid.
Ponekad baci pogled,
na grafikone i statistiku.

Diktator zna šta se dešava
u književnosti, muzici, slikarstvu…
zna koliko ljudi ide u crkvu
a koliko je ateista.
Koliko agnostika sedi po kući i filozofira
ima u vidu i astrologe zaluđenike
koji crtaju natalne karte.

Diktator naročito voli istočnjačka učenja
New age, astrologiju, jogu…

Diktator mnogo šta prećutkuje,
dozvoljava, toleriše…

Dugo opstaje na vlasti.
Zna da će jednoga dana sve propasti
i da ćemo svi umreti.

 

Standard

Odajem pocast Dokonoj Popadiji

U mnogim stvarima se ne slazem sa njom, a u mnogima se i slazem. Dugo se nismo sreli. Odajem pocast Dokonoj Popadiji. Na blogu je o sebi napisala nesto fenomenalno. Mozda se ona sa ovim nece sloziti, ali to je poezija. Ja bih voleo da sam ovo napisao:

http://www.dokonapopadija.com/p/o-meni.html

Ne pitaj

Ako me ikada prepoznaš
U masi što razulareno divlja
U ritualnom plesu kao molitvi
Za svoje parče neba,
Pitaj me sve što te zanima.Ispričaću ti o kulama i gradovima koje sam osvojila,
O onima koje su ostale daleko iznad mene,
O brdima i planinama koje sam prešla bosa,
O neosvojivim vrhovima prekrivenim ledom,
Govoriću ti o krvavim stopalima
I ožiljcima na njima.
Sve, baš sve me pitaj.

Ispričaću ti kako zamišljam nebo
I kako sam ga zamišljala juče,
Odgovoriću na svako, pa i tričavo pitanje
O rupama na saksiji,
O lanjskom snegu,
O tome zašto mi se srce steže u jesen,
Sve, baš sve me pitaj.

Jedna je granica koju ne smeš da pređeš,
Jer u sred svega samo jedno nemoj –
Nikad me ne pitaj kako se zovem.

Saznaš li odgovor dobićeš
Nebo da na leđima ga nosiš,
Gvozdenu kuglu oko noge koju ne možeš skinuti,
Večnu robiju.

Zato okreni glavu na drugu stranu
Ako me ikada prepoznaš
U masi što razulareno divlja

U ritualnom plesu kao molitvi
Za svoje parče neba,
Jer nećeš moći da izdržiš
Da me nikada ne pitaš kako se zovem.
Standard